Tag Archives: пустыня Негев

«Таглит» глазами Ирины Озеровой

О программе «Таглит 27-32» я узнала совершенно случайно – и поспешила воспользоваться предоставленной возможностью.

В группе нас набралось 34 путешественника и 2 сопровождающих. Группа была смешанной – Россия и Украина (Москва, Харьков, Киев, Самара, Одесса, Чебоксары и др.).
Встретились мы уже в аэропорту имени Бен-Гуриона и сразу же нашли общий язык.

Из аэропорта нас отвезли в кибуц рядом с Модиином, поместив в гостиницу Gvulot. 

1-й день в Израиле в Модиине. На снимке Ирина Озерова, Ксения Банкова, Денис Ничога, Юлия Остроушко, Надежда Левитина, Ольга Горбунова, Инга Суркова, Константин Ходос, Мария Ламах, Анастасия Петренко, Елизавета Пулупенко, Алекс Фолгин, Илья Емаев и др. 

На ферме овощей и фруктов The Salad Trail

Путешествовали мы по Израилю целых 10 дней, начали с Йерухама – прекрасный пример того, как даже в пустыне человек способен подарить жизнь всему зелёному, огромное количество овощей и фруктов, которые можно подойти и попробовать. Кибуц Сде-Бокер, могила Бен-Гуриона – место, которое необходимо посетить и старым, и молодым. Очень много интересной информации от нашего замечательного гида Макса Изиксона. Вечер нас застал в деревне бедуинов, Хан ха-Шаяроте. Лекция от местного жителя, незабываемое катание на верблюдах, необычный ужин в бедуинском стиле, выход в пустыню под ночным звёздным небом, когда ты можешь остаться один на один с собой, ночёвка в шатре.

Утро началось с посещения каньона в пустыне Негев. Место, где ты становишься частью всего живого, эхо от криков птиц, шелест воды. Далее мы поехали в Эйлат. Красное море приветствовало тёплой водой и красивыми видами под водой при путешествии на кораблике.

На следующий день нас повезли на Мёртвое море. Невероятно тёплая, мягкая вода, будто заходишь в оливковое масло, вода, которая позволяет тебе просто расслабиться и лежать, наслаждаясь голубым небом.

Крепость Масада, хоть и не сразу, но покорилась нам и показала своё величие. Здесь невозможно найти слова, чтобы передать всю гамму нахлынувших эмоций, слушая ее историю.

На следующий день к нам присоединилась группа израильских студентов, с которыми мы сразу же подружились.

 

Музей Яд ва-Шем в Иерусалиме – после него тебе хочется остаться один на один с собой и переосмыслить всю свою жизнь. Твои проблемы кажутся ничем, абсолютной мелочью по сравнению с тем, что пережили люди, память о которых останется с нами навечно.

 

Следующий день начался с горы Герцля, истории о самом Теодоре Герцле и его семье. Никогда даже не задумывалась, что целая семья может уйти вот так, не оставив за собой потомков.

На обзорной площадке Иерусалима 

Иерусалимский рынок Махане Иегуда заслуживает отдельной статьи. Со своим колоритом он остался в моей памяти как место, в котором можно провести целый день и так и не успев купить всё то, что было в твоём списке, ибо вокруг столько всего необычного. 30 минут только в одну сторону, люди, которые идут перед тобой, а внезапно встретив знакомого, просто встают посередине и начинают разговор…

Стена плача, разговор с ней, оставление записки, атмосфера этого места – всё это непередаваемо.

Рассказ об истории Шаббата, зажигание свечей – это обязательная программа. Очень полезно знать историю и традиции. 

Согласно Торе, Шаббат был дарован еврейскому народу в пустыне после выхода из Египта.
По еврейской традиции Шаббат наступает с заходом солнца в пятницу, но за 18 минут до захода солнца хозяйка дома должна зажечь субботние свечи и прочитать благословение. С данного момента и до окончания субботы нельзя трудиться. В Шаббат нельзя совершать такие виды работы, как: шитье, строительство, разрывание туалетной бумаги, замешивания теста и выпекания хлебных изделий..).
В шаббат мы накрываем стол скатертью, ставим две зажженные свечи (свечей может быть больше, на каждого члена семьи, но не меньше двух) и кладем две халы (хлеб, испеченный в виде косы) – что символизирует двойную порцию манны.
Так же не забываем об особом омовении рук в Шаббат – нужно трижды по очереди ополоснуть правую и левую руку специальным ковшиком.

Провожаем Шаббат чтением молитвы, хавдалы, благодаря чему мы как-бы отделяем Шаббат от остальных дней недели.

Групповые занятия, помогающие ещё лучше узнать каждого из участников нашей группы.

Утренняя экскурсия по Старому городу – месту со своей историей, насчитывающей несколько веков, месту, где до сих пор идут раскопки и находятся всё новые и новые вещи.

Площадка Армон ха-Нацив ночью – колорит.

Следующий день застал нас на пути в Кейсарию – древний город на берегу Средиземного моря. Всё потрясающе красиво и накладывает свой отпечаток на каждого.

Тверия и остановка в гостинице, вид на озеро Киннерет из номера – о чем ещё можно мечтать?

Город Цфат на следующее утро. 900 метров над уровнем моря, старинные дома (в которых живут потомки потомков первых жителей), атмосфера дружелюбия, плодоносные деревья, растущие практически в камнях.

Каяки, плывущие по реке Иордан, – именно то, что было необходимо для ещё большего сближения. Нужно было грести по очереди, подстроиться под остальных. Мы выполняли слаженную работу, и в результате получился плавный спуск до берега.

Последний день начался с посещения Яффо – древнейшего города. Блошиный рынок, где каждый найдёт что-то по душе, красивейший берег и море.

 

В одном из тель-авивских скверов 

Пешая прогулка до центра «Таглита», знакомство с теми, кто помог осуществлению этой поездки. Прощальный ужин.

На снимке, нижний ряд, слева направо: Ирина Озерова, Елена Косарихина, Виктория Асоскова
Верхний ряд: Мария Белостоцкая, Анна Семко, Юлия Сероштан

Последнее утро в Израиле и купание в море. Утреннее купание даёт позитив на весь день.

Быстрый обед и отъезд, который сопровождался долгими напутствиями всех членов группы, объятиями, обещаниями созваниваться, встречаться.

Благодаря этой поездке я смогла разобраться в себе, понять, чего хочу от жизни.

Ирина Озерова, г. Москва

*

Послесловие от редактора

На прошлой неделе, прогуливаясь по Тель-Авиву, на углу пешеходных улиц Нахалат Беньямин и аШомер, возле шука (рынка) Кармель увидел группу молодых ребят, стоявших рядом со старым зданием, в которух сразу определил таглитчан. Было видно, что их путешествие закончено, я услышал, как кто-то предложил каждому похлопать ладонью Илью, стоявшего рядом с экскурсоводом. Поинтересовался откуда приехали. Ответила Ирина, и уже на ходу, поскольку группа начала двигаться в сторону ул. Алленби, записал ее координаты, предложив по возвращению домой поделиться впечатлениями от поездки. И спустя несколько дней получил ее рассказ, который написан с большой теплотой и любовью к Израилю.  Через некоторое время он будет переведен на английский и иврит и также помещен на сайте. Предлагаю и др. участникам этой группы,  бывшим и будущим таглитчанам, присылать свои воспоминания, хорошие снимки, а также писать на др. темы. 

Неоднократные встречи с участниками программы “Таглит” и фоторепортажи натолкнули меня на одну идею, которую хотелось бы воплотить сообща где-то через год. Приглашаю к сотрудничеству наиболее активных.  Не забывайте также о важности поддержки сайта, что будет способствовать осуществлению ряда проектов и добрых дел. 

Ниже мои снимки.

Группа отправляется от старого здания на углу улиц Нахалат Беньямин и аШомер, в котором, как я понимаю, находится центр сбора таглитчан, в сторону ул. Алленби. На переднем плане Ирина.

Илья Емаев от имени группы благодарит экскурсовода Макса Изиксона. Прощание на ул. Алленби перед возвращением домой.

Ирина на ул. Алленби. 14 августа 15:23 – 15:28 

Опубликовано 19.08.2019  22:17

Еще публикации о Таглите:

New Taglit meetings (June – July 2019) / (פגישות חדשות בתגלית (יוני – יולי 2019

Taglit in Tel Aviv, August 2018 / תגלית בתל אביב, אוגוסט 2018

70 YEARS OF THE STATE OF ISRAEL! / ГОСУДАРСТВУ ИЗРАИЛЬ – 70!

How it was at the beginning / Как было в первые годы

On the cover of the album published by LIFE: Young Israelis stand in a wagon at a collective settlement in the Plain of Sharon, waiting to be transported to work in nearby fields. Next 16 photos are taken from the same album / На обложке альбома, изданного редакцией журнала «LIFE»: молодые израильтяне из коллективного поселения ждут, когда их отвезут на полевые работы в долине Шарон, aka Саронская долина. Далее – фото из этого же англоязычного альбома (Copyright 1962 by Time Inc.).

Proud soldier in the welldrilled Israeli army is one of thousands of women serving on active duty / Гордая девушка-солдат в хорошо вышколенной израильской армии – одна из тысяч женщин-военнослужащих.

In one of bustling Tel Avivs numerous cafés, Israeli youths while away talking amiably over coffee, a favourite pastime / В шумном кафе, коих много в Тель-Авиве, израильская молодежь любит коротать вечера, дружески беседуя за кофе.

Touring school children in Jerusalem gaze at the 16-foot bronze menorah (ritual candelabrum) donated by the British Parliament to Israels parliament / Школьники-экскурсанты в Иерусалиме глазеют на пятиметровую бронзовую менору, подаренную израильскому Кнессету британским парламентом.

Gay awnings that clamp down over the ubiquitous little sun porches are a household necessity in hot and humid Tel Aviv / Ярко раскрашенные навесы над повсеместными мини-террасами – необходимость в жарком и влажном Тель-Авиве.

Crisp suburb of Tel Aviv has characteristic rows of threestory apartment buildings separated by narrow air spaces / Для раскидистых пригородов Тель-Авива характерны ряды трёхэтажных жилых зданий, теснящихся друг к другу.

Coastal resort of Herzliya is dotted with new luxury hotels whose suntanned guests radiate an aura of deep comfort. The town has begun to thrive in the past few years, as wealth increases and the spirit of austerity gradually weakens / Прибрежный курорт Герцлия усеян новыми шикарными гостиницами, посетители которых излучают ауру безмятежности и комфорта. Город расцвёл несколько лет назад (т. е. ближе к концу 1950-х – В. Р.), когда в Израиле прибавилось денег, а дух самоограничения начал слабнуть.

Carrying their supplies and rations, a family newly arrived from Tangier moves into the shack awaiting them in a Negev village / Семья Недамов, новоприбывших из Танжера (Марокко), вселяется в хибару, приготовленную для них в одном из посёлков пустыни Негев.

Being treated by the village nurse, one of the Nedams gets antibiotics for her eyes. Eye disorders are common among North African immigrants. Picking cotton gives Nedam a chance to earn some money. In Tangier, Nedam, who is 42, worked as a carpenter / Медсестра посёлка закапывает антибиотик девочке из семьи Недамов. Глазные болезни – обычное явление у олим из Северной Африки. Справа – сорокадвухлетний глава семьи собирает хлопок. В Танжере г-н Недам работал плотником.

On the road in Jerusalem. Sabras (native-born Israelis) race home from the Hebrew University campus / Иерусалим, сабры едут домой из кампуса Еврейского университета.

Ben-Gurion’s protégé, popular ex-army head Moshe Dayan (with eyepatch) has served as Agriculture Minister. With him is Deputy Defense Minister Shimon Peres. Minister of Education Abba Eban served for many years as Israels eloquent spokesman at the U.N. / «И Перес такой молодой…» 🙂 Слева – замминистра обороны Шимон Перес и протеже Бен-Гуриона, министр сельского хозяйства Моше Даян, справа – министр образования Абба Эбан, экс-представитель Израиля в ООН.

At his home in Tel Aviv, Ephraim Ben Arzi, managing director of El Al Airlines, takes early breakfast out of doors. He is brigadier general in the Israeli Reserve, one of many managers recruited from the military / Эфраим БенАрци (бригадный генерал резерва, директор авиакомпании «ЭльАль») завтракает у себя дома в ТельАвиве. Многие топ-менеджеры набираются в Израиле из военных.

New buildings rise rapidly on the Mediterranean coast where the new port of Ashdod is being laid out to handle the Negev desert’s increasing mineral exports. In Israels first 13 years, 24 new towns were constructed / На строительстве нового ашдодского порта, который необходим для вывоза на экспорт минералов из Негева, благо их добыча растёт. За первые 13 лет независимости Израиля было построено 24 городских поселений.

Copper refinery in the desolate Negev processes ore from deposits unworked since King Solomon’s time. Much of the copper is earmarked for export to Japan / Медный завод в глубине Негева обрабатывает руду, чего в этой местности не делалось со времен царя Соломона. Большая часть меди экспортируется в Японию.

Dead Sea salts are dug up in chunks from the bottom of an evaporation pond. They are turned into potash, used Israel’s growning fertilizer and glass industries / Соли Мёртвого моря выкапываются со дна прудаиспарителя. Затем из них вываривается углекислый калий, используемый для производства удобрений и в стекольной промышленности.

Fragile flakes of papyrus are examined by Israeli archaeologist Yigael Yadin (left) and scroll expert James Biberkraut / Хрупкие обрывки пергамента исследуют израильский археолог Игаэль Ядин (слева) и специалист по свиткам Мёртвого моря Джеймс Биберкраут.

Children at an Orthodox religious school learn to read / Дети в религиозной школе учатся читать.

Compiled and adapted by WR / Подготовил В. Р.

* * *

BONUS: photos by Wolf Rubinchyk / Бонус: фото от В. Рубинчика

Squares in Petah-Tikva (summer 2017) / Площади в ПетахТикве (лето 2017 г.).

published on May 13, 2018  21:57 / опубликовано 13.05.2018  21:57

***

Our work deserves your support / העבודה שלנו ראויה לתמיכה שלכם

Напоминаю о необходимости и важности финансовой поддержки сайта.
Текст на русском и как это сделать, читайте внизу этой публикации  

В. Рубінчык. Яшчэ не склаўся пазл

У канцы чэрвеня – пачатку ліпеня пабываў я ў Ізраілі чацвёрты раз у жыцці. Раней (1996, 1998, 2000) лётаў штораз на шэсць тыдняў, сёлета абмежаваўся трыма. Праўда, гэтым разам быў з жонкай – на кожнага па тры тыдні, то і выходзяць «традыцыйныя» шэсць…

Спыняліся ў Петах-Тыкве, па некалькі дзён прабавілі ў Іерусаліме і Эйлаце, а па колькі гадзін – у Тэль-Авіве-Яфа і Цфаце. Заязджалі таксама на Мёртвае мора. Бачылі поўнач і поўдзень, захад і ўсход краіны. Здавалася б, усё добра, можна толькі пазайздросціць. Але.

Сямнаццаць год таму па вяртанні, прыпамінаю, уражанні былі цэльныя, хацелася адразу напісаць кнігу. Зараз няма такой цэльнасці. Мо праз тое, што высаджваўся ў аэрапорце імя Бен-Гурыёна з галавой, загружанай мінскімі праблемамі – да іх у Ізраілі імпэтна далучыліся і некаторыя міжземнаморскія. У выніку не ўдалося мне скласці свой «пазл» да канца.

Усё-такі, аглядаючы Ізраіль-2017, параўноўваючы яго з Ізраілем-2000, маю штосьці гукнуць «са сваёй званіцы». Краіна для турыстаў – гэта па-ранейшаму ярка, досыць шумна… а таксама дорага і бруднавата. Калі падарожнічаць не толькі па калідорах гатэляў, ясная рэч.

На «парасонавай» вулачцы ў Іерусаліме такі ярка

Да шуму я стаўлюся хутчэй пазітыўна, калі ён – прыкмета жывога, але такі шум, як ні дзіўна, у Ізраілі паціху глухне. Элементарнае: у аўтобусах ужо рэдка калі пачуеш гаману, кожны другі, як і ў Мінску, сядзіць, занурыўшыся ў свой гаджэт. Ехалі мы з Петах-Тыквы ў Тэль-Авіў праз Бнэй-Брак і Рамат-Ган (дарога з усімі прыпынкамі, нечакана доўгая), зайшлі ў салон дзяўчаткі, расчырыкаліся… Дык нейкі важны дзядзя асадзіў іх: «Тут не школа». Яны і прыціхлі, аж мне шкада было. І на рынках, як падалося, гандляры ўжо менш схільныя крычаць-зазываць пакупнікоў, хоць і засталіся яшчэ асобныя «луджаныя горлы». Нават у Старым горадзе Іерусаліма нам з жонкай не дужа дадзявалі… З аднаго боку, добра, з другога – як жа каларыт?

Абменны пункт, або «Пераключальнік грошай» 🙂

Шум цяпер у Ізраілі збольшага механічны – аўтамабільны парк, выглядае, павялічыўся ў разы. Яно б нічога, за апошнія гады пабудавана шмат новых магістраляў, аднак вулачкі-та ў гарадах не пашырыліся. І блукаюць пешаходы між машын, і веласіпедыстам мала дзе прыткнуцца. Чуў, дарэчы, што з гэтага года забараняюць ім ездзіць па тратуарах: рашэнне яшчэ не ўвайшло ў сілу, аднак вось-вось увойдзе. У такім разе небяспека для аматараў «чыстага» віду транспарту істотна павялічыцца.

«Тут з асалодай жыве сям’я бутэлек Петах-Тыквы» – крэатыўная замануха, каб гараджане насілі пластык у спецыяльныя кантэйнеры

Як правіла, ізраільцяне ў адносінах да гасцей краіны – мілыя, клапатлівыя людзі, не вынятак і рускамоўныя імігранты. Нашу сям’ю кранальна апякалі ва ўсіх названых гарадах, пускалі пераначаваць, частавалі і г. д. 87-гадовы настаўнік матэматыкі, выхадзец з Беларусі, звазіў на ўласным аўтамабілі ў петах-тыквенскі рэстаран – зрабіў мне такі падарунак да дня народзінаў. Паліцыянт, да якога я звярнуўся з пытаннем ля Мёртвага мора, убачыўшы, што не маю з сабою вады (засталася ў жонкі), працягнуў поўную бутэльку. Іўрытамоўная жанчына на аўтавакзале ў Цфаце дапамагла даць рады з хітрамудрым раскладам руху аўтобусаў… Учынкаў, за якія выпадала казаць «дзякуй», «спасибо» ці «toda raba», было шмат.

   

Гуляю з юнаком у шахматы, «малыя» і «вялікія». Тэль-Авіў, вул. Гашамэр

І ўсё ж… Разняволенасці, упэўненасці ў сабе, якімі я некалі захапляўся, у мясцовага люду не дадалося. Кантраст з Беларуссю перастаў кідацца ў вочы: «правілы гульні» ў эканоміцы такія, што лёгка пазбавіцца заробку, знайсці яго цяжэй (хаця фармальна беспрацоўных у Ізраілі менш за 5%). Як і ў нас цяперака, начальнікі шмат дзе могуць не даплаціць, а то і проста выкінуць з працы. Чуў рэальныя гісторыі.

Відаць, не ад добрага жыцця многія ізраільцы, не адно імігранты, апошнім часам сталі збіраць і здаваць бутэлькі па 0,3 шэкеля за штуку. Цэны ў краіне досыць высокія, нават на рынках; цяпер прадаецца нават тое, што гадоў 20 таму часам і выкідвалася, аддавалася задарма. Вядома, дабрачыннасці і «яўрэйскай салідарнасці» ніхто не адмяняў – ёсць склады, бясплатныя сталоўкі… Аднак такі варыянт не ўсім падыходзіць.

Калі разважаць пра бяспеку ў гарадах, то мы гулялі па іх без аніякага страху, дабраўшыся 30 чэрвеня аж да Храмавай гары ў Іерусаліме (кароткую праверку ля ўваходу вытрымалі з гонарам!). Ды не паспелі пахадзіць тамака і чвэрць гадзіны, як нас, разам з іншымі турыстамі, прагналі адтуль спецслужбоўцы. Атмасфера была насамрэч напружаная – праз падрыхтоўку да пятнічнай малітвы? – і я не здзівіўся, калі прыйшла вестка пра тэракт 14 ліпеня з забойствам двух ізраільскіх паліцыянтаў-друзаў… Пачытаеш хроніку тэрактаў за 2015–2017 гг. – і разумееш, чаму не так ужо багата ўсмешлівых твараў на вуліцах Іерусаліма.

Вул. Кінг Джордж у Іерусаліме. І ў 1998-м, і ў 2017-м я імкнуўся быць «на кані».

«Трэмп» у Ізраілі цяпер зусім не такі папулярны, як Трамп… Трэмп – гэта аўтастоп, калі хто не скеміў. Лавіў аўтамабілі ля адной з гор Цфата і на павароце да Эйн-Гедзі – агулам за сорак мінут спыніўся толькі адзін чалавек, і тое яму было з намі не па дарозе. Як мне патлумачылі, ізраільцы баяцца падвозіць незнаёмых… У 1990-х, падаецца, было іначай.

Раней я не раз пісаў пра эканамічныя дасягненні Ізраіля, у прыватнасці, пра рост валавага ўнутранага прадукта і золатавалютных рэзерваў. Дык вось, на вонкавым выглядзе гарадоў той рост адбіваецца слаба. Хмарачосы як хмарачосы, але па-ранейшаму часцяком трапляюцца старыя будынкі, сярод іх ушчэнт занядбаныя. Папрашаек на вуліцах у параўнанні з канцом ХХ ст. візуальна меней не стала – мо наадварот. І ў Іерусаліме, і ў Тэль-Авіве (раён цэнтральнай аўтастанцыі наганяе сум, бо нават з акна аўтобуса відаць трушчобы). Агаваруся, што ўсёй карціны за тры тыдні я не бачыў і не мог бачыць.

На вуліцы Шолам-Алэйхема ў Тэль-Авіве

Эйлат – асобная «песня», за 20 гадоў ён-такі стаў курортам міжнароднага значэння, і адначасна даволі ўтульным горадам для жыцця. Пляжы і гатэлі на любы густ, з рыбкамі і без, цудоўная падводная абсерваторыя (уваход – каля 100 шэкеляў з «носа», але справа таго вартая), фантаны з музыкай па вечарах – гэта ўсё Эйлат.

Платны туалет – даволі рэдкая з’ява ў Ізраілі, бо процьма бясплатных

Мора – унізе, а мы жылі амаль на самым версе (Mish’ol Ha-Ma’arav, «Заходняя сцежка»), і штодня праходзілі па тры-чатыры кіламетры пад гару і ўгору: практыкаванне ў спёку не самае прыемнае, але ж і не фатальнае. Цешылі вочы вычварныя скульптуры тыпу дрэва-святлафора, стэнд з гарадамі-пабрацімцамі Эйлата, дзе пазначана і ўкраінская Ялта…

Дзіўна, што ў гэтым спісе няма беларускіх назоваў. На беразе Чырвонага мора з пачатку 1990-х жыве пісьменнік-рабочы Давід Шульман, які шмат зрабіў для збліжэння жыхароў дзвюх краін, а ў прыватнасці, Эйлата і Барысава. Празрысты намёк гарадскім саветам абодвух гарадоў 🙂

У кватэры з дасканалай сістэмай ахалоджання паветра лавіў кайф, перачытваючы Уладзіміра Набокава. Да некаторых твораў дабраўся ўпершыню, і вось урыўкі з «Шляхаводніка па Берліне», якія проста клаліся на нашае адчуванне: «У кожным вялікім горадзе ёсць своеасаблівы зямны рай, створаны чалавекам… раю наведваць дом земнаводных, насякомых, рыб… І вядома, трэба паглядзець, як кормяць чарапах». Мы з жонкай усё гэта назіралі – не ў берлінскім заапарку, а ў эйлацкім акіянарыуме.

З другога боку… хапае ў Эйлаце, як і ў іншых мясцінах, вуліц, пакрытых брудам; немалую ролю тут граюць хатнія гадаванцы. Уражанне такое, што цяпер палова сем’яў трымаюць сабачку, хто-ніхто і па два. Улады з дапамогай плакатаў папярэджваюць гаспадароў, каб не пакідалі пасля прагулак сабачае гаўно, ды гэта слаба дапамагае.

Вясёлы кліп ад Ніра & Галі пра коціка і птушку. Жэстачайшэ рэкамендуецца для прагляду

Безліч у ізраільскіх гарадах і катоў – рудых, шэрых, усялякіх. Часта яны сядзяць ля ўваходаў у крамы, адкуль кандыцыянер гоніць свежыя струмені – ратуюцца ад спёкі, значыць. Паводзяцца па-гаспадарску. Вунь адзін разлёгся пасярод тавару (знята на рынку Кармель у Тэль-Авіве).

Што зачапіла мацней – сітуацыя з Мёртвым морам; яно, слушна адзначалі розныя аўтары, літаральна памірае, бо вада з ракі Іярдан практычна не даходзіць да мора-возера. Я зрабіў памылку, вырашыўшы з Эйлата заехаць у Эйн-Гедзі і паплюхацца ў салёнай вадзе (помніў з 1996 г., што ля запаведніка ёсць грамадскі пляж). Той самы паліцыянт, які прэзентаваў мне бутэльку, патлумачыў: уся паўночная частка Мёртвага мора закрыта для купання. Насамрэч паўсюль тырчэлі плакаты: «Асцярожна, правалы ў глебе», «Купанне забаронена». Тым не менш я пераадолеў круты спуск і дабраўся да берагавой лініі, падзівіўся з гранул солі, што сабраліся ў «кветкі», памачыў ногі, пафоткаў… На жаль, камера з мабільнага не перадасць усіх нюансаў.

Праваахоўнік радзіў вярнуцца на 25 кіламетраў у бок Эйлата, у Эйн-Бакек, што мы з жонкай і зрабілі. Праўда, паўднёвую частку, разрэзаную канальцамі, ужо цяжка ўважаць за «сапраўднае» мора, дый пейзажы там менш маляўнічыя. Аднак людзі ахвотна прыязджаюць здаля, бо вада, кажуць, валодае-такі лекавым эфектам. Паляжалі ў ёй і мы.

* * *

Агулам, за 17 гадоў Ізраіль, пабагацеўшы, не здолеў вырашыць многія свае праблемы – сацыяльныя, дэмаграфічныя, экалагічныя. На лакальных узроўнях робіцца нямала – пабудавана трамвайная лінія ў Іерусаліме, што дазволіла разгрузіць цэнтр горада, будуецца нешта падобнае ў Тэль-Авіве… Аднак рызыкну дапусціць, што ў стратэгічным плане дзяржава топчацца на месцы. Пры ўсёй павазе да Бібі Нетаньягу (дасведчанага тактыка, майстра кампрамісаў), няма зараз нацыянальнага лідэра, голас якога лавіла б уся краіна, дый ці будзе?.. Па вялікім Тэль-Авіве развешаны гіганцкія плакаты з выявай Машэ Кахлона, міністра фінансаў, які яўна рыхтуецца да выбараў. Напэўна, гэта не найгоршы экземпляр палітыка, але хто гарантаваў бы, што, трапіўшы на самы верх, ён не пойдзе за сваім цёзкам Кацавам або Эхудам Ольмертам, нядаўна выпушчаным з турмы? Асабіста я не схільны давяраць тым, хто шукае папулярнасці праз каляровыя карцінкі.

Якраз у час нашага прыезду ўсчаўся чарговы скандальчык – урад Ізраіля пастанавіў прыпыніць пагадненне ад 31.01.2016, згодна з якім прадстаўнікі кансерватыўнага і прагрэсіўнага іудаізму атрымлівалі некаторыя правы ля Муру Лямантаў (Сцяны Плачу). Большасць аналітыкаў ацаніла крок прэм’ер-міністра як саступку ультраартадоксам, прысутным і ва ўрадзе. Ёсць думка (вычытаў у газеце «Наguesher»), што пагадненне было заключана ў эпоху Абамы, каб залучыць на свой бок лідэраў амерыканскіх яўрэяў, а калі прыйшоў Трамп, то з ім у Нетаньягу ўсталявалася непасрэдная сувязь, і ў падтрымцы тых лідэраў – сярод якіх нямала ўплывовых людзей – ужо няма патрэбы… Ізраільцам ніхто не забараняе сварыцца з багатырамі: іншае пытанне, дзеля чаго? Што на даляглядзе? Парады «меншасцей» з вясёлкавымі сцягамі?

Тэль-Авіў. Такіх сцягоў у горадзе хапае.

Як бы ні ставіцца да першага галавы ізраільскага ўрада Давіда Бен-Гурыёна, ён з’яўляўся дапраўды галавой (палец у рот не кладзі). І быў здольны на нетрывіяльныя крокі – чаго варты пераезд у паўднёвы кібуц Сдэ-Бокер, што ў пустыні Негеў… У 1950-х ён клікаў суайчыннікаў за сабой, асвойваць пустыню, бо яе засяленне, паводле Бен-Гурыёна, з’яўлялася «нацыянальнай задачай вышэйшага парадку». І праўда – яна ж займае 60% тэрыторыі краіны.

Мы з Б.-Г. 🙂

У 2015 г. Нетаньягу заяўляў ганарліва, што «мара Бен-Гурыёна пра заселены і квітнеючы Негеў ператвараецца ў жыццё на нашых вачах». Нешта я не заўважыў. Па дарозе з Тэль-Авіва ў Эйлат, пачынаючы з наваколляў Беэр-Шэвы, жылых паселішчаў мала (асабліва злавеснае ўражанне пакідае раён Цын з яго «іншапланетнымі» кратэрамі; бліжэй да Іярданіі аднастайны пейзаж прынамсі разбаўляецца шматлікімі пальмавымі аазісамі). Карацей, нягледзячы на дэкларацыі ды подзвігі энтузіястаў, на рукатворны лес Ятыр, Ізраіль развіваецца перадусім у досыць вузкай прыбярэжнай паласе, дзе і круцяцца асноўныя капіталы. Нават Галілея з яе спрыяльным кліматам заселена не вельмі шчыльна: калі мы ехалі ўвечары, то адзначалі толькі рэдкія агеньчыкі. Бадай палова з іх, напэўна, адносілася да арабскіх паселішчаў.

Стаўка на «вялікі Тэль-Авіў» і «вялікі Іерусалім» крыху нагадвае канцэнтрацыю расійскіх рэсурсаў у Піцеры і Маскве. Эйлат параўнаў бы тады з горадам Сочы, прынамсі па капіталаўкладаннях ды іміджавай значнасці для дзяржавы. (А Хайфа як Навасібірск :)) Слушна? Няслушна? Такое маё суб’ектыўнае адчуванне. Як і тое, што Ізраіль пасля хваль масавай іміграцыі крочыць ужо «сярэднім шляхам», без амбіцый сусветнага – і нават кантынентальнага – маштабу. Бацькі-заснавальнікі, якія мелі падобныя амбіцыі, памерлі, змагар за «Новы Блізкі Усход» – таксама…

Некалі прачытаў выраз Марціна Бубера: «Кібуц – гэта ўзорны не-правал. Гэта не поспех, але ўзорнае не-паражэнне» (прыведзена, напрыклад, тут). Мяркую, калі замяніць слова «кібуц» на «Ізраіль-2017», вялікай памылкі не будзе.

* * *

Бонус аматарам штучных моў. Паказаная вулачка ў Петах-Тыкве, што носіць імя д-ра Заменгофа, ураджэнца Беластока, які жыў і ў Гародні. Дзе таксама ёсць вуліца, названая ў гонар «доктара Эсперанта».

Вольф Рубінчык, г. Мінск,

18.07.2017

wrubinchyk[at]gmail.com

Апублiкавана 19.07.2017  00:07

Эйлат и пустыня Негев / Eilat @ Negev desert

Этот альбом, собранный из нескольких поездок. Он показывает, как выглядит пустыня по дороге в Эйлат, отдыхе в нем, встречах с рядом незнакомых людей, как израильтян, так и иностранцев, некоторых памятных местах самого южного города Израиля.

***

This album is assembled from several trips. It shows what it looks like on the desert road to Eilat, the rest in it, meetings with a number of unknown people, both Israelis and foreigners, some of the memorable places of the southernmost city in Israel.

***

האלבום נוצר מכמה מסעות. רואים בו את איך נראית הדרך המדברית לאילת, והנופש בה. פגישות עם האנשים, בהם ישראלים ואנשים מחו”ל. כמה מהמקומות היותר מפורסמים מהעיר הכי דרומית בארץ

Eilat_kras_fasadi 016 Eilat_kras_fasadi 018

Eilat_kras_fasadi 022 Eilat_kras_fasadi 026

Eilat_kras_fasadi 327 Eilat 18 - 22 may 2014 095

***

Eilat 23-24 okt 091 Eilat 23-24 okt 107

Eilat 23-24 okt 158 Eilat 23-24 okt 171

Eilat 23-24 okt 237 полтора дня в эйлате 18-19 сент 060 полтора дня в эйлате 18-19 сент 062 полтора дня в эйлате 18-19 сент 065 полтора дня в эйлате 18-19 сент 066 полтора дня в эйлате 18-19 сент 068 полтора дня в эйлате 18-19 сент 070 полтора дня в эйлате 18-19 сент 071 полтора дня в эйлате 18-19 сент 072 полтора дня в эйлате 18-19 сент 074

***

полтора дня в эйлате 18-19 сент 111 полтора дня в эйлате 18-19 сент 112

Eilat 18 - 22 may 2014 220 Eilat 18 - 22 may 2014 148

Eilat 18 - 22 may 2014 166 Eilat 18 - 22 may 2014 225

20160520212451_IMG_2423  Eilat 18 - 22 may 2014 116

***

Eilat 18 - 22 may 2014 114 Eilat 18 - 22 may 2014 206

Eilat 18 - 22 may 2014 211 Eilat 18 - 22 may 2014 204

Eilat 18 - 22 may 2014 279 Eilat 18 - 22 may 2014 215Eilat 18 - 22 may 2014 217 Eilat 18 - 22 may 2014 218

Eilat 18 - 22 may 2014 307 Eilat 18 - 22 may 2014 308

Eilat 18 - 22 may 2014 314  Eilat 18 - 22 may 2014 313

Eilat 18 - 22 may 2014 315 Eilat 18 - 22 may 2014 317

Eilat 18 - 22 may 2014 320 Eilat 18 - 22 may 2014 267

Eilat 18 - 22 may 2014 278 Eilat 18 - 22 may 2014 277

Eilat 18 - 22 may 2014 276 Eilat 18 - 22 may 2014 275

Eilat 18 - 22 may 2014 271 Eilat_kras_fasadi 134

Eilat_kras_fasadi 130 Eilat_kras_fasadi 124

Eilat_kras_fasadi 148 Eilat_kras_fasadi 123

Eilat_kras_fasadi 196 Eilat_kras_fasadi 198

Eilat_kras_fasadi 060 Eilat_kras_fasadi 077

Eilat_kras_fasadi 195 Eilat_kras_fasadi 135

Eilat_kras_fasadi 136 Eilat_kras_fasadi 141

Eilat_kras_fasadi 090 Eilat_kras_fasadi 091

Eilat_kras_fasadi 093 Eilat_kras_fasadi 080

Eilat_kras_fasadi 094 Eilat_kras_fasadi 084

Eilat_kras_fasadi 078 Eilat_kras_fasadi 046

Eilat_kras_fasadi 075 Eilat_kras_fasadi 045

20160520093325_IMG_2385 20160519184356_IMG_2356

Eilat_kras_fasadi 177 20160518170333_IMG_2279_1

***

Eilat_kras_fasadi 168 Eilat 18 - 22 may 2014 309

***

Eilat 18 - 22 may 2014 249 Eilat 18 - 22 may 2014 250

Eilat 18 - 22 may 2014 253 Eilat 18 - 22 may 2014 261

Eilat 18 - 22 may 2014 262 Eilat 18 - 22 may 2014 263

Eilat 18 - 22 may 2014 264 Eilat 18 - 22 may 2014 209

Eilat 18 - 22 may 2014 254  Eilat 18 - 22 may 2014 246 Eilat 18 - 22 may 2014 247 Eilat 18 - 22 may 2014 248

Eilat 18 - 22 may 2014 283 Eilat 18 - 22 may 2014 281

***

20160521103225_IMG_2468 20160521121931_IMG_2487

20160521122215_IMG_2491 20160521122239_IMG_2492

20160521122520_IMG_2495 20160521124339_IMG_2512

Океанариум – Oceanarium

Eilat_kras_fasadi 221 Eilat_kras_fasadi 234

Eilat_kras_fasadi 240 Eilat_kras_fasadi 241

Eilat_kras_fasadi 243 Eilat_kras_fasadi 252

Eilat_kras_fasadi 289 Eilat_kras_fasadi 250

Eilat_kras_fasadi 303

Миша и Миша – Misha @ Misha

Eilat_kras_fasadi 300 Eilat_kras_fasadi 304

Eilat_kras_fasadi 301

Студенты из Германии –  students from Germany

Eilat_kras_fasadi 254 Eilat_kras_fasadi 256

Eilat_kras_fasadi 258 Eilat_kras_fasadi 257

Eilat_kras_fasadi 261 Eilat_kras_fasadi 262

Eilat_kras_fasadi 266 Eilat_kras_fasadi 265

Eilat_kras_fasadi 267 Eilat_kras_fasadi 268

Eilat_kras_fasadi 271 Eilat_kras_fasadi 272

Eilat_kras_fasadi 273 Eilat_kras_fasadi 274

Eilat_kras_fasadi 277 Eilat_kras_fasadi 279

Eilat_kras_fasadi 282

Эйлатцы с собакой – residents from Eilat with a dog

Eilat_kras_fasadi 307 Eilat_kras_fasadi 309

Eilat_kras_fasadi 311 Eilat_kras_fasadi 313

Eilat_kras_fasadi 314 Eilat_kras_fasadi 315

Eilat_kras_fasadi 317 Eilat_kras_fasadi 318

Eilat_kras_fasadi 319 Eilat_kras_fasadi 320

Туристы из России. Сергей Л-в. – пастор и музыкант   Tourists from Russia. Sergey L-v – a pastor and a musician

***

полтора дня в эйлате 18-19 сент 094 полтора дня в эйлате 18-19 сент 087

Eilat 23-24 okt 128 Eilat 23-24 okt 129

Eilat 23-24 okt 140

***

                                                      возвращение домой – back home

полтора дня в эйлате 18-19 сент 121 полтора дня в эйлате 18-19 сент 140

Eilat 18 - 22 may 2014 345 Eilat 18 - 22 may 2014 342

Eilat_kras_fasadi 353 Eilat_kras_fasadi 356

Eilat_kras_fasadi 373 Eilat_kras_fasadi 399

Eilat_kras_fasadi 414 Eilat_kras_fasadi 419

Eilat_kras_fasadi 419 Eilat_kras_fasadi 423

Eilat_kras_fasadi 432 Eilat_kras_fasadi 433

Eilat_kras_fasadi 438 Eilat_kras_fasadi 444

Eilat_kras_fasadi 460 Eilat_kras_fasadi 461

Eilat_kras_fasadi 467 Eilat_kras_fasadi 471

Eilat_kras_fasadi 493 Eilat_kras_fasadi 502

Eilat_kras_fasadi 517 Eilat_kras_fasadi 519

Eilat_kras_fasadi 547

Подготовлено и опубликовано 18 июня 2016  17:28

Produced and published by June 18, 2016 17:28